Пролог

ДА ЛИ СУ СЛОВЕНИ ЗАИСТА ПИСМЕНИ?
Бити што јеси

У древна времена, млади ученик из Ефеса дође у скит, у брдима изнад града, и готово згаслог погледа обрати се старом учитељу.
„Доле у граду”, каже, „све је захватио неки злокобни тамни вртлог. Нарастају суманути метеж и крајњи неморал, владају новац и дивље страсти, ругају се светињама и тајни крви, све је упрљано и полудело. Постало је неподношљиво. Град срља у пропаст. Шта чинити, мудри учитељу?”
Старац пребира браду као бројаницу, гледа га мирно и дубоко, па каже:
„Остати непомичан. Непоколебљиво бити оно што јеси. Смирено неговати свој врт, свој дом. Сведочити собом, бити пут.”
Тако би се данас, на овом епохалном раскршћу, могла описати и дужност словенског света, нарочито Русије, једине империје у том свету. Дужност историјска и метаисторијска.
Сачувати свој идентитет, име, прволик. Бити оно што јеси. Не одустати од себе, не потонути у безличност и подражавање, не постати копија, бледа и безначајна. Показати свету, собом, да постоји и бољи пут, да постоје и истинске вредности. Не дати да се заборави: историја спасења је у току. Сведочити.
Наравно, да би се то могло, неопходно је сачувати своје отаџбине, животне просторе, ресурсе и привреде, народе и породице, децу и слободу. Предуслов за ма шта ваљано и велико је да Словени опет постану свесни себе као целине.
Подсетили смо на ово недавно, на овогодишњим „Данима словенске писмености” у Руми. Верујемо да смо се разумели. Ако смо заиста писмени — историјски, културно, идеолошки, геополитички, словесно. Ако је слово и даље у Словенима.
И ово издање пред вама само је још једно подсећање.